Дидје Дешан

Лични подаци
Пуно име	Дидје Клод Дешан
Датум рођења	(1968-10-15)15. октобар 1968. (50 год.)
Место рођења	Бајон, Француска
Висина	1,69 м
Позиција	Везни
Сениорска каријера*
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1985—1990 1989—1994 1990—1991 1994—1999 1999—2000 2000—2001	Нант Марсељ → Бордо Јувентус Челси Валенсија		111 (4) 123 (6) 29 (3) 124 (4) 27 (0) 13 (0)
Репрезентативна каријера**
1989—2000	Француска		103 (4)
Тренерска каријера
2001—2005 2006—2007 2009—2012 2012—	Монако Јувентус Марсељ Француска
* Датум актуелизовања: 11. март 2018. ** Датум актуелизовања: 11. март 2018.

Дидје Клод Дешан (франц. Didier Claude Deschamps; 15. октобар 1968) је бивши француски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Каријера

Клубови

Кренуо је у аматерском Авирон Бајону паралелно са школовањем. Као таквог уочили су га скаути Нанта, за које је потписао у априлу 1983. За клуб је дебитовао 27. септембра 1985. Отишао је након 111 утакмица и оставио дубок траг у том клубу.

Године 1989. завршио је у Марсељу одакле је испрва отишао на позајмицу у Бордо, али се вратио за годину дана. У Марсељу је затим кренуо на свој пут ка светском врху. Од 1991. до 1993. освојио је три титуле првака државе, а 1993. и титулу првака Европе као капитен клуба са свега 25 година.^[1] Ни пре ни после Марсеља нити један француски клуб није освојио тај наслов, а Дешан је најмлађи капетан који је подигао тај трофеј.

Године 1994. отишао је из Француске у италијански Јувентус, са којим се наосвајао трофеја. Чак три Скудета, један италијански куп, два суперкупа и 1996. још једном Лигу шампиона.^[2]

Потом је Дешан провео једну годину у енглеском Челсију, додавши и ФА куп својој богатој ризници трофеја. Након тога био је у шпанској Валенсији где је 2001. завршио играчку каријеру.

Репрезентација

Није кренуо у најбоље време. Мишел Платини позвао га је на сусрет против Југославије 1989. године. Било је то време кад се Французи нису успели квалификовати на два узастопна Светска првенства 1990. и 1994.

Кад је на место тренера сео Еме Жаке почела је обнова националне екипе пред Европско првенство 1996. Испрва је капитан био велики Ерик Кантона, но, након што је овај зарадио вишегодишњу суспензију селектор је кренуо у велику реконструкцију. Кантона, Жан-Пјер Папен и Давид Жинола морали су уступити своја места младим играчима попут Зидана. Дешан је одабран за капитена ове будуће „Златне генерације“.

Први пут је капитенску траку понео против Немачке. На првенству Европе 1996. у Енглеској, Французи су стигли до полуфинала које им је било највећи фудбалски успех од 1986.

Уследио је период француске доминације у фудбалу кад је ова сјајна генерација дошла до изражаја. Године 1998. на свом терену, Дешан је одвео тим до титуле првака света победом од 3:0 у финалу против Бразила што је најуверљивија победа у финалима светских првенстава досад.^[3] За две године у финалу Европског првенства у Белгији и Холандији пала је у драматичном мечу Италија опет са Дешаном као капитеном.^[4]

Након тога Дидје се опростио од репрезентације 2000. године.^[5] Дотад су те 103 одигране утакмице биле рекордни број наступа за „Триколоре“, а сада је на 4. месту. У марту 2004. Пеле га је уврстио међу највећих 125 фудбалера свих времена.^[6]

Тренер

Након завршене каријере кренуо је као тренер. Први клуб био је прволигаш Монако. Већ 2003. био је проглашен француским тренером године. Исте године освојио је Лига куп, а 2004. са екипом без великих имена дошао до финала Лиге шампиона где је бољи био португалски Порто са 3:0.^[7] Дана 19. септембра 2005. након лоших резултата напустио је клуб.

Иако се чинило да ће преузети место тренера Марсеља, Дешан се одлучио за врло занимљив и тежак посао враћања, скандалима погођеног, Јувентуса из друге лиге до некадашњих величина. Он је 10. јула 2006. службено наследио Фабија Капела.^[8] Први сусрет на месту тренера „Старе Даме“ био је победа од 8:0 над Алесандријом. Испрва није добро кренуло, са испадањем у купу, те мучењем са ратнички настројеним друголигашима са југа Италије. Но, убрзо се Јувентус почео пењати према врху Серије Б и успео се вратити у прву лигу.

Дана 5. маја 2009. потврђено је из Олимпик Марсеља да је Дешан њихов нови тренер од сезоне 2009/10. У првој сезони на клупи доноси титулу првака у тај клуб након 18 година чекања. Након пар сезона у Марсељу, 2012. преузима кормило репрезентације Француске.^[9]

Успеси

Референце

Спољашње везе

Дидје Дешан на Викимедијиној остави.

• Статистика